Погибија кубанског герилца Че Геваре снажно је потресла и заокупила Бабија Папушку, бескућника са социјалне и културне маргине, али још увек заклетог, ортодоксног идеалисту који верује у прогрес и стварање једног бољег света. Тако Баби постаје Чеов „двојник“, следбеник, али не са оружјем у руци, већ као поборник тада омиљене легенде. Његова судбина се преплиће са догађајима који претходе бурној 1968. години, па и самим студентским немирима у Београду, који ће за Бабија да представљају „једну револуцију“.
